(Овај чланак написан je на молбу уредништва «Bomvkunde“, часописа за архитектуру y Антверпену)
Да вам напишем писмо о нашој архитектури? To je тежах посао. Доиста, не могу тачно
да ce определим: за постојање архитектуре илн постојање обичне грађевме. Изгледа мн,
да ћу бкти најближе „уметничкој истиби“, ако тврдим
Београд je лишен модерне ар-
хитектуре, односно: савремена архитектура не постоји y нашој земљи.
Има много оправданвх разлога да je тако. Очигледио, разлози леже y трагвчној про
шлости и свирепој историји. Али, још више има неоправданвх разлога. Оне леже y осу-
ству сваког културног и уметнвчког васпитања моје средане. Ова средкна оочиње тек,
да ce еманципује од патрнархалног жнвотз, a према томе
патриархалног гледишта на културу уопште, Где je то?...
где je још еманцнпација од
Постојала je некада, y XIV. и XV. столећу највише, ман^стирска култура. Она je била
исход и заход целокупког културпог живота и иисмености српског народа
Утоме пе-
риоду, када су Ввзактвја и Грчка
бил® готсво сасвим исцрзљене, развијала ce je
архмтехтура српсккх манастира, y својвм несл|ћеним зажасима. Бројии спомгница сачу-
вани су још a данас, и ахо y најгорем нереду и опадању. Tsj пернод т. зв. „византај-
ског стила“ a можда и најбољих фрески које уопште постоје y свету, то je једини пе-
риод српске зрхвтектуре. У нашој б&дканској зсмљи, то су једини саоменици архитек-
туре, y прзвом смислу ове речи. Јер ипах, Турци нису доспгли нн успели, да баш све
униште. Поред свах других неправди на рачун наше нскултурности, нама je учињеаа
можда највећа неправда, баш y вези с овиж културним спомеаицима, којк још од дав-
нина најбоље св!доче наше велико вармрство.
Ако je било уткцеја византизма, али било je на све стране утицаја и средњевековног
србизма. Утицај je био изменичан и уззјаман. Иаа нових путева којима ће cg моћи са
свим јзсно доказ&ти утацај српске манастирскеарх&тгктуре н жквопкса не само на Визант
него и на италијански Рснесанс a такође и на рускуархктектуру и сликарство онога доба.
Неколико година пред рат, форснран je y Београду т.зв. „српски стмл“, која нкје дао
резултата. Хтело ce js проследити y правцу традиције чмстих плоштина и излаеничнб по
лихромије. Међутим, те покушаје вршилн су дилетакти имитујући, a не стварајући. У
томе и лежи цео неуспех и одговоркост за сву савремену епоху НАКАЗА, које нас
окружују y облику кућа, Данашњи Београд je стоварзште сввх могућих отпадака. То
вредн за савремену архитектуру највише, вмше од свкх областм продукциј? и манифе-
стације духа људскога.
Београд je монументалан по својој исторнској прошлости ш по свомприродном положају
али то je све....
Млади и модерни Србн вале да говоре: БЕоград je балхански Њујорк! Апи, далеко од
тога. Њггова спољашност je доиста импозантна, алн зато и тим внше његова унутрашњост
запрепашћује. Израђеко je нехолкко хаљада кућа после рата. Наједна од тих кућа није
испод 5 или 6 спратсва. И нажалост, готово ниједна иова кућа y Београду не носа печат
архитектуре. Све нове београдске куће делују, као куће од ишарр.ннх карата, са венцаЈ&а.
Нксам ввдео, жожда сашо једну вли две грађевине, на којима ce може вадетм бар нешто
чистога поља или нешто од бетонсссог карактера. Без орнаменталне фасаде ила сликар-
ских „украса“, немогуће je замистшти жа иједну београдсху грађевину. Свака гр^ђевина
(прописно!) добива и своју 5 ,гл1ву“ т.ј. завршава обично са готскик торњем илн каквом
другом ругобом. Сасвкм je ретхо, да би ce радило чистим луком »ваззнтнјске“ куаоле,
чиме би ce врло уепешно шотт користити и савремени урбанизаж y новој брхитектури.
Није никаква реткост, да на врховима београдских „небодера“, једва зажетате неке мзле
вазе од 1 метра и неке плитке урне, y којима би једва могло да стане — литар воде.
Најобичнвје су ткпичне „скулптуре“, које вас потсећзју н& оне многобројае фагуре нз
разних ботаничких башта. A поред тих огромаих наказа потпуно лншенах свих размера
нове савремене архикктуре и архитектуре уопште, y многи!8 улицама чубе старе приземне
кућице, још нз турских времена. (Сасвим je погрешно називата те куће „турским кућама“!)
Има их неколихо, које доиста представљају примсре једине архитектуре y Бесграду: са
својкм чистии површинама и одличнвм распоређењем форма и дииензија. Еурска: овде
лежи нов, балканскк стил архитехтуре! Али, то за сад није од важности. Без ихакве шале
и злобе, y ред најлепших грађевина и архитехтур® спадзју војничке касарне и самоједва
црква, скривена међу дрвећем, Ta црква je грађевина чистих белих иовршина, са неко-
лико једноставних кубета. Поред горе поменутнх малнх балкансккх кућица, ова црква
