Full text: Zenit : revue internationale (5 (1925), 37)

(Овај чланак написан je на молбу уредништва «Bomvkunde“, часописа за архитектуру y Антверпену) 
Да вам напишем писмо о нашој архитектури? To je тежах посао. Доиста, не могу тачно 
да ce определим: за постојање архитектуре илн постојање обичне грађевме. Изгледа мн, 
да ћу бкти најближе „уметничкој истиби“, ако тврдим 
Београд je лишен модерне ар- 
хитектуре, односно: савремена архитектура не постоји y нашој земљи. 
Има много оправданвх разлога да je тако. Очигледио, разлози леже y трагвчној про 
шлости и свирепој историји. Али, још више има неоправданвх разлога. Оне леже y осу- 
ству сваког културног и уметнвчког васпитања моје средане. Ова средкна оочиње тек, 
да ce еманципује од патрнархалног жнвотз, a према томе 
патриархалног гледишта на културу уопште, Где je то?... 
где je још еманцнпација од 
Постојала je некада, y XIV. и XV. столећу највише, ман^стирска култура. Она je била 
исход и заход целокупког културпог живота и иисмености српског народа 
Утоме пе- 
риоду, када су Ввзактвја и Грчка 
бил® готсво сасвим исцрзљене, развијала ce je 
архмтехтура српсккх манастира, y својвм несл|ћеним зажасима. Бројии спомгница сачу- 
вани су још a данас, и ахо y најгорем нереду и опадању. Tsj пернод т. зв. „византај- 
ског стила“ a можда и најбољих фрески које уопште постоје y свету, то je једини пе- 
риод српске зрхвтектуре. У нашој б&дканској зсмљи, то су једини саоменици архитек- 
туре, y прзвом смислу ове речи. Јер ипах, Турци нису доспгли нн успели, да баш све 
униште. Поред свах других неправди на рачун наше нскултурности, нама je учињеаа 
можда највећа неправда, баш y вези с овиж културним спомеаицима, којк још од дав- 
нина најбоље св!доче наше велико вармрство. 
Ако je било уткцеја византизма, али било je на све стране утицаја и средњевековног 
србизма. Утицај je био изменичан и уззјаман. Иаа нових путева којима ће cg моћи са 
свим јзсно доказ&ти утацај српске манастирскеарх&тгктуре н жквопкса не само на Визант 
него и на италијански Рснесанс a такође и на рускуархктектуру и сликарство онога доба. 
Неколико година пред рат, форснран je y Београду т.зв. „српски стмл“, која нкје дао 
резултата. Хтело ce js проследити y правцу традиције чмстих плоштина и излаеничнб по 
лихромије. Међутим, те покушаје вршилн су дилетакти имитујући, a не стварајући. У 
томе и лежи цео неуспех и одговоркост за сву савремену епоху НАКАЗА, које нас 
окружују y облику кућа, Данашњи Београд je стоварзште сввх могућих отпадака. То 
вредн за савремену архитектуру највише, вмше од свкх областм продукциј? и манифе- 
стације духа људскога. 
Београд je монументалан по својој исторнској прошлости ш по свомприродном положају 
али то je све.... 
Млади и модерни Србн вале да говоре: БЕоград je балхански Њујорк! Апи, далеко од 
тога. Њггова спољашност je доиста импозантна, алн зато и тим внше његова унутрашњост 
запрепашћује. Израђеко je нехолкко хаљада кућа после рата. Наједна од тих кућа није 
испод 5 или 6 спратсва. И нажалост, готово ниједна иова кућа y Београду не носа печат 
архитектуре. Све нове београдске куће делују, као куће од ишарр.ннх карата, са венцаЈ&а. 
Нксам ввдео, жожда сашо једну вли две грађевине, на којима ce може вадетм бар нешто 
чистога поља или нешто од бетонсссог карактера. Без орнаменталне фасаде ила сликар- 
ских „украса“, немогуће je замистшти жа иједну београдсху грађевину. Свака гр^ђевина 
(прописно!) добива и своју 5 ,гл1ву“ т.ј. завршава обично са готскик торњем илн каквом 
другом ругобом. Сасвкм je ретхо, да би ce радило чистим луком »ваззнтнјске“ куаоле, 
чиме би ce врло уепешно шотт користити и савремени урбанизаж y новој брхитектури. 
Није никаква реткост, да на врховима београдских „небодера“, једва зажетате неке мзле 
вазе од 1 метра и неке плитке урне, y којима би једва могло да стане — литар воде. 
Најобичнвје су ткпичне „скулптуре“, које вас потсећзју н& оне многобројае фагуре нз 
разних ботаничких башта. A поред тих огромаих наказа потпуно лншенах свих размера 
нове савремене архикктуре и архитектуре уопште, y многи!8 улицама чубе старе приземне 
кућице, још нз турских времена. (Сасвим je погрешно називата те куће „турским кућама“!) 
Има их неколихо, које доиста представљају примсре једине архитектуре y Бесграду: са 
својкм чистии површинама и одличнвм распоређењем форма и дииензија. Еурска: овде 
лежи нов, балканскк стил архитехтуре! Али, то за сад није од важности. Без ихакве шале 
и злобе, y ред најлепших грађевина и архитехтур® спадзју војничке касарне и самоједва 
црква, скривена међу дрвећем, Ta црква je грађевина чистих белих иовршина, са неко- 
лико једноставних кубета. Поред горе поменутнх малнх балкансккх кућица, ова црква
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.