Full text: Zenit : revue internationale (5 (1925), 37)

* * « 
вачи, под ззставом германског империјализма. Њихова моралиа одговорност, за ратне 
свирепости y Србији, којима су безумно предњачили, није ниаошто умањена, a њнхово 
одрицањ® такве живе историске чињенице, само je потврда овога мишљења као кстине. 
Њихова злогласна повика, на опстануле варваре Србе после рата, био je глас нечисте 
савести. Нашавши ce преко ноћи y заједничкој држави са Србима, та незадовољена 
савест јавила ce y хистеричним испадима њиховог вође — чувене дворске будале аустриј« 
ског двора. Игра je за њих била взгубљена, ндеали порушени — y борби „за спас циви- 
лизације'*. Ови испади моралв су да буду хистеричш, пошто су француски ђенерали y 
агребу 1918. (кад су долазили први возови од Солуна!) викали „Vive la grande Serbie!“ 
Taj поклмк била je надгробна песма аустро-угарско-хрватском триал^зму. У борби *за 
спас цввшшзације“, y борби „за победу културног словенског табора“, Хрвати су ce 
одједнсш нашли међу побеђенима — побеђени од варвара, које су они мрзели свом душом 
и целим срцем. Пламен мржње и жуч разочарења ујединили су ce — y патолошки случај 
3 
хрватскога племена на Балкану. A промена правца њ^хове данашње политике искључиво 
je последнца готово посвемашње пропасти хрватскога кгшитала, кога помаже енглески 
капитал преко Аустрије, 
На први поглед, чудна je ова асоцијација: Мороко и Балкан ! Али она je била неизбшна 
и наметнула ce je сама по себи, Чудна мешавина звукова: двогуба борба и иовика „за 
спас цивализације“ — борба против Варвара и Бзлканаца, борба против Азије и мрачног 
антикатоличког руског православља — y друштву Турака и Монгола. 
Недалеко од нас, још и данас устрајно стоји заводљиза кагшја еврапског империјализма: 
Цариград-~Багдад: капија европског колонизма на Истоку. Заставе су само друге, a 
пароле, готове исте. И наша трагична судбина хтела je, да ce пред десет година два 
европска табора покрве на нашем ајдучхом дому. Ми смо зато, наивно платили пуну 
меру данка y крвм, данка y месу, данка y слободи. Наш ваздух био je закрчен куршу- 
мима и загушљивнм гасовима — a све само зато — да европски империјалисти могу 
да поделе мегдан — „за спас цившшзацвје“. Тако je на Балкану постојао Мароко још 
1915. год., дакле, јошпре овог савреиеног Марока из 1925. год. којимирише по црначкој 
Афркци и рифанским лешевима. Ш треба сметнути с ума, да ће Балкан y најскорије 
време опет постати Мзроко — само ће ce Hsjape звати — Албанкја. Јер нији никаква 
тајна, да ce Г. Чемберлен поносн својим мишлењима a Г. Мусолини својнм жандармским 
гестовима. Уосталом они, као и сви остали полнтичари. Локарнски лаф Чсмберлсн, гласно 
je објавио своје политичко вјерују оввм сраашнм речима: „имтсрнјализа» je једина поли- 
тика, дсшста паметна и економска“. Како ce види, импервјализам je библија Европе и 
Европејаца. И баш зато, удес Балканаца je нада све тужан. Он je одувек био најсвнре- 
ији, Кадгод су нас требали, Евролејци су нам ласкалк. A мн? Још непокварени Балканцн, 
умирали смо за њихове бајословне интересе (а упоредо и за кору нашега живота), 
умирали смо романтично и сентиментално, патетачно и ајдучки. Ta — ми смо варвари, 
од којих ce спасава цивилизација! A варварнма ce на топовнма увозм људождерска 
европска цивилизација. И доиста, ма ижадосмо све услове за романтично и лудо уми- 
рање, rao y грчккм или шексиировским трагедијдма (Зашто ce никада не каже „енглеским 
трагедијача?“ По свој прилици зато, што je Шсксоир за Енглеску одувек био адраповац, 
који je дрско исжејавао њихове краљеве и њихове столетне ругобе.) Нама, као и сваком 
нримитивцу или сељаку, ласкало je „отмено“ друштво „великих европских сила“. (Већ 
ова реч „сила“, за нас je саблажњива!) Ta, оне ce увех боре за неки ижагинарни „спас 
цивилизације“ и за „добро“ неког имагинарног „човечанства“. И y свим борбама Балкан- 
ци су y Европи увек представљали еајчишћу сироввну за те кукавне идеале, који су y 
ствари само маска прљавах и берзанских цил>1:ва савременог капиталистичког друштва и 
његових европских држава. Европејца су увек успевзли, да нас варваре успавају идеалима 
човечанства. И док смо ми као сомнабули ходали, грчећи ce на овој кори земаљској 
они су пљачкали и нас и све што им je долазило до грабежљивих руку. Ево једне 
тужне истине, y огледалу наше балканске и варварске трагедије. 
Храиа ииперијализма je шаачка човечанстаа и пљачка 
туђе слободе 
Експангија капитала иеутажива je. Нагон инперијализша сеирел je и без скрупула. Он je 
злочиначки. Капитал je оруђе, помоћу кога ce колективни злочин приводи y дело. Удру- 
жени, капиталнзам и импервјализам, дају неман ратова и људождерства. Ове две савре- 
мене немани живу од ратова. Храна капиталвзма je пљачка друштва и пљачка туђега
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.