ÿ првом случају употребљавају ce y еликарству сем сто еликарских средстава и еле- 
ментн природе, тако, да ce цео звук дела састоји из двеју разноврсниж, може ce рећи: 
y основи разноврсних врста. У другом случају произведен je садржај дела искључиво 
само сликарсним средством. 
Последњи период развитка y сликарству, 
од импргсионизма, може ce означити сем 
осталих важних моженатз са мање или више свеснмх, ала увек по плану, одгуравањем 
предметког звука. Псследња конзеквенца овог дог&ђаја јест потпуао одстрањење пред- 
метног звука, где жогу само сликарски елементи да развију сасвим непомућено т. ј. ја- 
сно и чисто своја деловања. 
Поред, донекле окрутног схематизовања целе сторије уметности, дохле су познати и докле 
ce могу погодити њезинн почетцн, може ce са сигурзошћу утврднти следеће: 
Свеопгате кретање уметничке историје — не обавирућн сс на мање или веће скокове y 
страну — јеет догађај, који ce полагано одиграва, који y својој исходној тачци има 
чисто спољно практкчне — целисходне разлоге. Псред тога може ce запажати оно „чи- 
сто уметвичко", само као једва видљиви ембрио, који ce и дзље развија и расте док 
ce не створи пуни лик оног — само уметиичкога. Средњи период, који je y последњам 
деценијама дошао до свога закључења, &ора ce каракт^рнзоватл са мање или више 
савршском равнотежом обих делова: оба круга — круг сзета природе и круг света 
уметности — поклапали су ce тако, да су створили чист двоглас. 
Давдс стојамо y почетку трећег пернода историје ужтности, 
нално назват 
којн ce може конвенцио 
апстрактни период 
Неопходна могућност даљњег развоја овог периода, лежи y унушрашњој вредносши 
сиољних средстава. Из тога може настати унутрашња целисходна организација изра- 
жајаих средстава, која по закону изазивају, њижа најприличннја деловања. 
Програм истраживања, којн сам оредложао „Руској Академији уметничких знаносши“ 
(основана y Москви, y лету г. 1921.) отпрмлнке пре 3 године, имао je за основ 
споке- 
« 
нуту тачку гледнттз, која омогућује чисто знанствене радове око „проблема уметности 
Овај програм састоји ce мз трију полазних тачака, које дглимице следе једна за другом, 
a делимице су повезане међу собож, нераздвојено : 
1. Питање елеменаша иојединвх уметности, поред чега морају бити одељени основни 
елементи од спореднвх 
2. Пнтање изградње ових елемкната поред чега ова изградња може да остане чи 
сто експериментална и да не прими живи нулс дела 
итање конструкциЈе 
3. Питање подређчвања елемената и конструкције једном тајанственом закону овог пау 
зирања 
питање композици/е 
Прво пишање откркће 
колико ce снаге може данас узети од поједиЕшх елемената 
снаге од разних уметнсстм 
и то не сажо y разлучизању, већ и y најдубљој вези 
У 
увутрашњем и спољњем испитивању. Минималне разлике разних уметности међу собом, 
иовућаће код тога вероватно максималне снаге д&ловања иојединих уметности за собом. 
To je аналишички рад. С друге стране — y колико ce то може данас предвидети 
видеће ce зај?днички корен свих уметности, што ce може постићи синшетичшм методом. 
Друго иишсње, које y себи сидржи, сем конструкције y уметности и конструкцију „мртве 
и „жкве“ прмроде, откркће исто тако разлике разноврсних светова 
одглиће ове све- 
тове један од другог, и поред тога изнети на видело њихово дубоко сродство. 
Tpehe пишање, кије je најтеже од ова три питања, оно треба да буде испитивање без 
сваке учињене предргдње и без сваке постојеће традициј 
водиће до проналазака, 
које ми данас не можемо слутати. To je један аут којнм још знаност није ишла и коме 
je исходна тачка следеће питање: 
која то невзмерна снла поседује тајанствени, данас 
невидљвви, и од сваког посматрања избегли минижални плус — да може муњевитом брзи- 
ном стварати из једне коректне, ексактне, али мртве конструкције једно живо дело? 
Овде ce можда сусрећу пвтања душе уметностн и душе света, којој припада и људска 
душа. Хоће ли ce и овде видети заједнички корен? 
Широка база ових намераваних истраживања неминовно повлачи за собом заједнички 
рад уметника, теоритичара уметности, 
научвика 
и 
позитивне и духовне науке. (Удружење 
(син- 
и члансто „Руске Академије Наука Уметности“ почива на овој основи). 
Чини мв ce, сасвим јасно, да ћемо жоћи постићи унутр^шње сродство истом онда, 
тетичка уметвост) када ћежо на најчиствји начин оделити међусобно поједине светове. 
У овом случају морају ce основни елементи ослободити од свих сазвука и призвука, не 
само y праксв, него и y теорији, да бисмо и y себи могли примити и испитати њихов 
апсолутни звук, њихову апсолутну вредност. 
И тако дуго, док ce н. пр. y сликарству, сликарски елементи буду вешали на скеле 
природних форма, остаће нежогуће, да ce избегне призвук и да ce тако открије чисти