година VI
ЗЕНИТ
број 38
ПЕТОГОДИШЊИЦА БОРБЕ
за друго магнетско средиште
Непосвећена петогодишњица. Ти ме питаш, драга, зашто сам
тужан? He, ja нисам тужан! Хоћеш ли веровати, да сам радо-
стан, да ме je велики ветар радости испунио свега? Можешли
схватити, да има радости подмукле и ћутљиве ? Има радости, која
ce не изражава песмом и клицањем, која шта више, не открива
ни јачи сјај y очима. Ћутљива радост прети изненађењем! Она
човека чини и кротким и дивљим, јер y његовој унутрашњости
формира злокобну напетост. Напетост y нама, легло je наше
експанзивности и снага нашег отпора. Напетост je мера наше
вредности.
Можда Ти сада изгледам стран и далек? Ох да, сада сам Ти
врло далек! Ja путујем, обилазим, хватам осамљене струје, да
чујем ритам немог одушевљења. Док ме Ти радознало гледаш,
можда и дрхтиш, врши ce процес очишћења на свима конти-
нентима. Боје многих спектара спремају ce да прозборе истим
тоном, да сложним таласањем поздраве највећу свечаност вре-
мена: петогодашњацу борбе за друго магнешско средиите.
Потцртавам важност
не језика, него сагласности боја y њи-
Без тамјана, без застава, без тамбура и таламбаса
ховој чистоти, и таласања спектара.
Чудновата свечаност! Нема миропомазања! Нема посвећења!
Нема молитава, литија, ни литанија помазаних првосвештеника!
зенити-
сти и пријатељи зенитизма славе своју петогодишњицу. Не ће
бити ни гурманског надувања, ни пијаних инспирација! Сваки
зенитиста ушао je y циклон борбе као чисти елеменат, као
окупана јединица. Све везе прекинуте су једним одлучним скоком.
И род по крви престао je да саосећа због једног јединог дела
a нико није убијен, и нико није опљачкан! Починили смо ду-
ховно самоубиство, да можемо ући y други живот! Тешко je
људима не сумњати y егзистенцију блажености и живота без
успостављеног лажног стања равнотеже, које je једино при-
знато као спасоносно. Равнотежа je највећи зликовац људи.
За човека су значајна само два магнетска це.нтра: земља и
зенат. Земља je наша маћеха. Природан закон равнотеже je
један маћухински, нипошто матерински закон. Он je сигуран узрок
укрућења, због чега природи не смемо бити захвални. Спас je
инкарниран y стању супротном од равнотеже. Бити азван рав-
нотеже, a опет стабалан y себа! Ko не разуме овај пара-
докс, њему ће спознање остати затворено за сва времена.
Ослобођење доноси друго магнетско средиште — ван земље,
које делује на нашу душевност. Спас je y томе, да своју вољу
ослободимо утицаја земаљског магнетизма (не земаљског ути-
цаја — то je разлика!), и ако пуштамо да тај други магнет
делује на нас.