година VI 
ЗЕНИТ 
број 38 
ПЕТОГОДИШЊИЦА БОРБЕ 
за друго магнетско средиште 
Непосвећена петогодишњица. Ти ме питаш, драга, зашто сам 
тужан? He, ja нисам тужан! Хоћеш ли веровати, да сам радо- 
стан, да ме je велики ветар радости испунио свега? Можешли 
схватити, да има радости подмукле и ћутљиве ? Има радости, која 
ce не изражава песмом и клицањем, која шта више, не открива 
ни јачи сјај y очима. Ћутљива радост прети изненађењем! Она 
човека чини и кротким и дивљим, јер y његовој унутрашњости 
формира злокобну напетост. Напетост y нама, легло je наше 
експанзивности и снага нашег отпора. Напетост je мера наше 
вредности. 
Можда Ти сада изгледам стран и далек? Ох да, сада сам Ти 
врло далек! Ja путујем, обилазим, хватам осамљене струје, да 
чујем ритам немог одушевљења. Док ме Ти радознало гледаш, 
можда и дрхтиш, врши ce процес очишћења на свима конти- 
нентима. Боје многих спектара спремају ce да прозборе истим 
тоном, да сложним таласањем поздраве највећу свечаност вре- 
мена: петогодашњацу борбе за друго магнешско средиите. 
Потцртавам важност 
не језика, него сагласности боја y њи- 
Без тамјана, без застава, без тамбура и таламбаса 
ховој чистоти, и таласања спектара. 
Чудновата свечаност! Нема миропомазања! Нема посвећења! 
Нема молитава, литија, ни литанија помазаних првосвештеника! 
зенити- 
сти и пријатељи зенитизма славе своју петогодишњицу. Не ће 
бити ни гурманског надувања, ни пијаних инспирација! Сваки 
зенитиста ушао je y циклон борбе као чисти елеменат, као 
окупана јединица. Све везе прекинуте су једним одлучним скоком. 
И род по крви престао je да саосећа због једног јединог дела 
a нико није убијен, и нико није опљачкан! Починили смо ду- 
ховно самоубиство, да можемо ући y други живот! Тешко je 
људима не сумњати y егзистенцију блажености и живота без 
успостављеног лажног стања равнотеже, које je једино при- 
знато као спасоносно. Равнотежа je највећи зликовац људи. 
За човека су значајна само два магнетска це.нтра: земља и 
зенат. Земља je наша маћеха. Природан закон равнотеже je 
један маћухински, нипошто матерински закон. Он je сигуран узрок 
укрућења, због чега природи не смемо бити захвални. Спас je 
инкарниран y стању супротном од равнотеже. Бити азван рав- 
нотеже, a опет стабалан y себа! Ko не разуме овај пара- 
докс, њему ће спознање остати затворено за сва времена. 
Ослобођење доноси друго магнетско средиште — ван земље, 
које делује на нашу душевност. Спас je y томе, да своју вољу 
ослободимо утицаја земаљског магнетизма (не земаљског ути- 
цаја — то je разлика!), и ако пуштамо да тај други магнет 
делује на нас.