Full text: Zenit : revue internationale (6 (1926), 38)

година VI 
ЗЕНИТ 
број 38 
ПЕТОГОДИШЊИЦА БОРБЕ 
за друго магнетско средиште 
Непосвећена петогодишњица. Ти ме питаш, драга, зашто сам 
тужан? He, ja нисам тужан! Хоћеш ли веровати, да сам радо- 
стан, да ме je велики ветар радости испунио свега? Можешли 
схватити, да има радости подмукле и ћутљиве ? Има радости, која 
ce не изражава песмом и клицањем, која шта више, не открива 
ни јачи сјај y очима. Ћутљива радост прети изненађењем! Она 
човека чини и кротким и дивљим, јер y његовој унутрашњости 
формира злокобну напетост. Напетост y нама, легло je наше 
експанзивности и снага нашег отпора. Напетост je мера наше 
вредности. 
Можда Ти сада изгледам стран и далек? Ох да, сада сам Ти 
врло далек! Ja путујем, обилазим, хватам осамљене струје, да 
чујем ритам немог одушевљења. Док ме Ти радознало гледаш, 
можда и дрхтиш, врши ce процес очишћења на свима конти- 
нентима. Боје многих спектара спремају ce да прозборе истим 
тоном, да сложним таласањем поздраве највећу свечаност вре- 
мена: петогодашњацу борбе за друго магнешско средиите. 
Потцртавам важност 
не језика, него сагласности боја y њи- 
Без тамјана, без застава, без тамбура и таламбаса 
ховој чистоти, и таласања спектара. 
Чудновата свечаност! Нема миропомазања! Нема посвећења! 
Нема молитава, литија, ни литанија помазаних првосвештеника! 
зенити- 
сти и пријатељи зенитизма славе своју петогодишњицу. Не ће 
бити ни гурманског надувања, ни пијаних инспирација! Сваки 
зенитиста ушао je y циклон борбе као чисти елеменат, као 
окупана јединица. Све везе прекинуте су једним одлучним скоком. 
И род по крви престао je да саосећа због једног јединог дела 
a нико није убијен, и нико није опљачкан! Починили смо ду- 
ховно самоубиство, да можемо ући y други живот! Тешко je 
људима не сумњати y егзистенцију блажености и живота без 
успостављеног лажног стања равнотеже, које je једино при- 
знато као спасоносно. Равнотежа je највећи зликовац људи. 
За човека су значајна само два магнетска це.нтра: земља и 
зенат. Земља je наша маћеха. Природан закон равнотеже je 
један маћухински, нипошто матерински закон. Он je сигуран узрок 
укрућења, због чега природи не смемо бити захвални. Спас je 
инкарниран y стању супротном од равнотеже. Бити азван рав- 
нотеже, a опет стабалан y себа! Ko не разуме овај пара- 
докс, њему ће спознање остати затворено за сва времена. 
Ослобођење доноси друго магнетско средиште — ван земље, 
које делује на нашу душевност. Спас je y томе, да своју вољу 
ослободимо утицаја земаљског магнетизма (не земаљског ути- 
цаја — то je разлика!), и ако пуштамо да тај други магнет 
делује на нас.
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.