Full text: Zenit : revue internationale (6 (1926), 38)

година VI 
Становиште није било одвише компликовано, и ja сам прешао 
ове фазе: 
1) y зенитизму ипак има „нешто“. 
2) зенитизам постаје ми близак. — 
3) y зенитизму има много доброга. — 
4) ja сам зенитиста! 
Почео сам да пишем зенитистички. Требало je доста труда, 
док сам успео да пишем зенитистички! Верујте, није зенитизам 
тако далек, као што ce чини! И баш зато, што je зенитизам 
врло близу нас, људи прелазе преко њега, верујући да je y 
даљини! 
Тај факат, да сам ce ja пребацио y зенитистички фронт, унео 
je забуну међу моју родбину и пријатеље. Несумњиво разо- 
чарење, јер сам био испуњавао све добре наде да постанем 
„уважено лице“. Галама, протести, непријатности са свих страна 
и на свима линијама. — 
A раније? 
„Боже, што je паметан“! 
Пише као професор“! 
говориле су старе госпође за мене. 
Отац je са поносом показивао моје штампане радове, и о њима 
ce водила дебата y читаоници, заједно са разговорима о ску- 
поћи и политици. Једна госпођица бесно je засиктала, и три 
пута ударила по песку петом своје шими-ципелице: „Ja не ћу, 
не ћу да ви тако пишете“! 
Уверавам вас најискреније, да нисам имао, и немам никакве, ни 
материјалне ни „моралне" користи, што сам постао зенитиста. 
Наишао сам свуда на непријатности, и y оним круговима који 
ce обично називају „најближи“. Уза све узбуне које су ce 
биле подигле и стишале, кроз завесе антагонизма и сада про- 
дире забринут поглед моје мајке и негодовање очево. (Отац 
више не носи моје радове на читање y чигаоницу !) Али ja сам 
постао туп за грађанске части. Дубоко сам свестан инфериор- 
ности публике. (Хоћете ли веровати, да један осамљени поје- 
динац y Парагвају, други осамљени појединац на Рту 
[обре 
Наде и трећи осамљени поједипац на Тибету, и многи други 
расејани и изоловани појединци y међусобном астралном кон- 
такту сачињавају гомилу исто тако „реалну“ као и оне стотине 
људи окупљених на некој скупшгини? Такве појединце треба 
узети не сепаратно, него као целину, јер сваки поседује сва свој- 
ства гомиле.) Зенитизам je природна потреба новога духа, као што 
je телу потребно спавати, јести и радити 
без обзира на све 
обзире. Одкуда жуч због зенитизма? Тражите од једног дебе- 
љаковића стотинуипедесет кила тешког, да ce попне на црквену 
јабуку; тражите, да опатица подигне сукње до пупка на корсу 
сигурно не ћете успети! Да постанете акробата 
не смете 
бити дебели, да сте слободни y својој аморалности и наги y 
свом моралу 
не смете бити опатицо. (Не треба узети бук- 
вално: подигнути сукње до пупка! Тиме je само изражено, 
колико je однос компликован, јер од опатице не ћете дочекати 
отворену и јавну аморалност.) Овакви одговори мене више за-
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.