година VI
Становиште није било одвише компликовано, и ja сам прешао
ове фазе:
1) y зенитизму ипак има „нешто“.
2) зенитизам постаје ми близак. —
3) y зенитизму има много доброга. —
4) ja сам зенитиста!
Почео сам да пишем зенитистички. Требало je доста труда,
док сам успео да пишем зенитистички! Верујте, није зенитизам
тако далек, као што ce чини! И баш зато, што je зенитизам
врло близу нас, људи прелазе преко њега, верујући да je y
даљини!
Тај факат, да сам ce ja пребацио y зенитистички фронт, унео
je забуну међу моју родбину и пријатеље. Несумњиво разо-
чарење, јер сам био испуњавао све добре наде да постанем
„уважено лице“. Галама, протести, непријатности са свих страна
и на свима линијама. —
A раније?
„Боже, што je паметан“!
Пише као професор“!
говориле су старе госпође за мене.
Отац je са поносом показивао моје штампане радове, и о њима
ce водила дебата y читаоници, заједно са разговорима о ску-
поћи и политици. Једна госпођица бесно je засиктала, и три
пута ударила по песку петом своје шими-ципелице: „Ja не ћу,
не ћу да ви тако пишете“!
Уверавам вас најискреније, да нисам имао, и немам никакве, ни
материјалне ни „моралне" користи, што сам постао зенитиста.
Наишао сам свуда на непријатности, и y оним круговима који
ce обично називају „најближи“. Уза све узбуне које су ce
биле подигле и стишале, кроз завесе антагонизма и сада про-
дире забринут поглед моје мајке и негодовање очево. (Отац
више не носи моје радове на читање y чигаоницу !) Али ja сам
постао туп за грађанске части. Дубоко сам свестан инфериор-
ности публике. (Хоћете ли веровати, да један осамљени поје-
динац y Парагвају, други осамљени појединац на Рту
[обре
Наде и трећи осамљени поједипац на Тибету, и многи други
расејани и изоловани појединци y међусобном астралном кон-
такту сачињавају гомилу исто тако „реалну“ као и оне стотине
људи окупљених на некој скупшгини? Такве појединце треба
узети не сепаратно, него као целину, јер сваки поседује сва свој-
ства гомиле.) Зенитизам je природна потреба новога духа, као што
je телу потребно спавати, јести и радити
без обзира на све
обзире. Одкуда жуч због зенитизма? Тражите од једног дебе-
љаковића стотинуипедесет кила тешког, да ce попне на црквену
јабуку; тражите, да опатица подигне сукње до пупка на корсу
сигурно не ћете успети! Да постанете акробата
не смете
бити дебели, да сте слободни y својој аморалности и наги y
свом моралу
не смете бити опатицо. (Не треба узети бук-
вално: подигнути сукње до пупка! Тиме je само изражено,
колико je однос компликован, јер од опатице не ћете дочекати
отворену и јавну аморалност.) Овакви одговори мене више за-
