година VI
ЗЕНИТ
број 38
1924.
У Београду 25. свеска ЗЕНИТА са каталогом Прве Међуна-
родне Изложбе Нове Уметности. Изложба
била отворена од 9- 19. априла y Београду.
je реализована
И
и
том приликом
великих напора, да она варош где излази ЗЕНИТ равноправно
заузме положај са свим осталим духовним центрима y свету,
све je остало при старом. На тој изложби, сем зенитиста Јо
Клека (са зенитистичким „арбос-сликама“) и Мих. С. Петрова,
узело je активног учешћа са својим оригиналним радовима 12
држава, својим најизразитијим представницима нове уметности.
Једина мана изложбе била je та, што je била ЗЕНИТ—ИЗ-
ЛОЖБА и што je није отворио ниједан страни дипломата нити
какав облигатни „књижевник и инспектор Министарства Про-
свсте y Уметничком Оделењу“.
Поводом ове прве светске изложбе код нас, нису ce писали ни
памфлети, јер, да ce не би свезналице претрчале y незнању.
Могли би да испаднемо нека некултурна земља (о боже нас
сачувај !), када би ce шегачило са величинама, које je и Европа
признала.
НИТА -
И да ce неби, болан, морало похвалити напоре ЗЕ-
морало ce ћутати о том догађају, који ce не понавља
на Балкану ни столећима. Бранко Лазаревић изјавио je уред-
нику ЗЕНИТА, да je то најзначајнија изложба, која je y Бео-
али то нигде није могло да ce прочита.
Излази
најзад дуго очекивана
^Паника под Сунцем“
граду икада била —
„Муком муче ропске слуге“
књига стихова Бранка Ве Пољанскога:
поводом које ce опет по плану и прописно пишу памфлети.
Чаршија je одушевљема, како има паметне и писмене главе-
шине. „Полшика“ предњачи, пошто треба грдити све што je
ново, све што je културно и све оне људе који нису њени ак-
Али чик! ЗЕНИТ
ционари
ce поново јавља, y опсегу, као
никада досада. Запрепашћује мрзитеље, мајчин сине, да им
пена иде на уста. Ko може да ce похвали са толиком мржњом
као ЗЕНИТ и ЗЕНИТИСТИ? У ЗЕНИТУ манифестују ce нај-
савременији проблеми y корак са целим светом и без задоцњења.
Написи о Новој Уметности, студија о зенитизму и зенитозо-
фији, која путује готово по целом свету под написом ,,/Vo Made
in Serbia“. Taj манифест штампан je на француском, немачком,
пољском и делимично на холандском језику. Ето и то je један
злочин, кога Љубомиру Мицићу никако не могу да опросте
његови савременици. Његовим трудом и y његовом преводу
излази y наклади „Атоса“ чувени „Пролеткулт“ од Луначар-
скога, чији je предговор преведен на бугарски. ЗЕНИТ надаље
објављује есеј Троцкога (који je написан о Лењиновој петого-
дишњици) са Лењиновим маузолејом y Москви. Сем тога чувено
писмо Максима Горког „Поводом револуцијеКао и y свим
прошлим годинама, ЗЕНИТ стално доноси репродукције из
свих области ликовних уметности, из прве руке, са оригинала.
