Full text: Zenit : revue internationale (6 (1926), 38)

година VI 
ЗЕНИТ 
број 38 
1924. 
У Београду 25. свеска ЗЕНИТА са каталогом Прве Међуна- 
родне Изложбе Нове Уметности. Изложба 
била отворена од 9- 19. априла y Београду. 
je реализована 
И 
и 
том приликом 
великих напора, да она варош где излази ЗЕНИТ равноправно 
заузме положај са свим осталим духовним центрима y свету, 
све je остало при старом. На тој изложби, сем зенитиста Јо 
Клека (са зенитистичким „арбос-сликама“) и Мих. С. Петрова, 
узело je активног учешћа са својим оригиналним радовима 12 
држава, својим најизразитијим представницима нове уметности. 
Једина мана изложбе била je та, што je била ЗЕНИТ—ИЗ- 
ЛОЖБА и што je није отворио ниједан страни дипломата нити 
какав облигатни „књижевник и инспектор Министарства Про- 
свсте y Уметничком Оделењу“. 
Поводом ове прве светске изложбе код нас, нису ce писали ни 
памфлети, јер, да ce не би свезналице претрчале y незнању. 
Могли би да испаднемо нека некултурна земља (о боже нас 
сачувај !), када би ce шегачило са величинама, које je и Европа 
признала. 
НИТА - 
И да ce неби, болан, морало похвалити напоре ЗЕ- 
морало ce ћутати о том догађају, који ce не понавља 
на Балкану ни столећима. Бранко Лазаревић изјавио je уред- 
нику ЗЕНИТА, да je то најзначајнија изложба, која je y Бео- 
али то нигде није могло да ce прочита. 
Излази 
најзад дуго очекивана 
^Паника под Сунцем“ 
граду икада била — 
„Муком муче ропске слуге“ 
књига стихова Бранка Ве Пољанскога: 
поводом које ce опет по плану и прописно пишу памфлети. 
Чаршија je одушевљема, како има паметне и писмене главе- 
шине. „Полшика“ предњачи, пошто треба грдити све што je 
ново, све што je културно и све оне људе који нису њени ак- 
Али чик! ЗЕНИТ 
ционари 
ce поново јавља, y опсегу, као 
никада досада. Запрепашћује мрзитеље, мајчин сине, да им 
пена иде на уста. Ko може да ce похвали са толиком мржњом 
као ЗЕНИТ и ЗЕНИТИСТИ? У ЗЕНИТУ манифестују ce нај- 
савременији проблеми y корак са целим светом и без задоцњења. 
Написи о Новој Уметности, студија о зенитизму и зенитозо- 
фији, која путује готово по целом свету под написом ,,/Vo Made 
in Serbia“. Taj манифест штампан je на француском, немачком, 
пољском и делимично на холандском језику. Ето и то je један 
злочин, кога Љубомиру Мицићу никако не могу да опросте 
његови савременици. Његовим трудом и y његовом преводу 
излази y наклади „Атоса“ чувени „Пролеткулт“ од Луначар- 
скога, чији je предговор преведен на бугарски. ЗЕНИТ надаље 
објављује есеј Троцкога (који je написан о Лењиновој петого- 
дишњици) са Лењиновим маузолејом y Москви. Сем тога чувено 
писмо Максима Горког „Поводом револуцијеКао и y свим 
прошлим годинама, ЗЕНИТ стално доноси репродукције из 
свих области ликовних уметности, из прве руке, са оригинала.
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.