година VI
. .ч ЛЛ*vi;V Л л
ЗЕНИТ
број 38
данас никоме није било познато, ко јој je дао инструкције из
културне обавештености. Комплетовања зенитистичких манифе-
стација допуњује композитор Јос. Штолцер-Славенски и песник
Риста Ратковић, издавач и уредник незваничног зенитистичког
алманаха ,,Чаша Воде‘\ После свега, из резерве прва испада
београдска полиција, што je врло утешно и симптоматично. По-
лиција, као први културни фактор ове земље, излази прва на
мегдан. Она плени 36. свеску ЗЕНИТА, јер идентификовање
Србије са Краљевином СХС. „изазива мржњу против државе
као целине“. Међутим изгледа, као да je и то била Нинчићева
„морална помоћ“ Цанкову. Било како било, Првостепени Суд
je поништио полицијску забрану. Тако je свршио овај јуриш
на слободну мисао и зенитистичку будућност. Даље, ЗЕНИТ
протестује против завојевачких Европејаца, против француског
империјализма y Мароку, против империјализма уопште. Открива .
горку судбину Балкана, која je можда једна од најтужнијих
судбина Европе. Један обрачун са књижевним пикавцима и
сисавцима зенитизма, био je стварна нужда. Пољански y Паризу
слави пред француским и осталим европским пигмејима нов шести
континент : Балкан, кога су зенитисти открили. Зенитизам улази
y своје мужевно доба. Сви континенти и све земаљске државе,
y којима je писменост нешто виша од писмености наших уни-
верситетских професора и антиквариог „Српског Књижевног
Гласника“ — знају за активност ЗЕНИТА и ЗЕНИТИЗМА.
То су, готово све државе, сем — Краљевине СХС. Коначно
ова година je најјасније испољила два фронта: леви фронт
ЗЕНИТА и ЗЕНИТИЗМА — десни фронт: све друго. Средња
линија „бораца“ замукла je и утврђује своје друштвене пози-
ције. „Модерни“ су скрасили y дипломатији
Надриреалисти су добили батина од
и новинарству.
тате и маме, ради тога,
што су причали, да су сањали револуцију. Сви заједно су на-
јамници једног повраћеног реакционарства, које je одвратније
него што je икада код нас било. Успело ce дакле, да ce пето-
годишња борба сведе на два фронта, који ће продужити да ce
кољу на живот и смрт. To je најдрагоценија тековина ове го-
дине. При крају године ЗЕНИТ je успео да избаци торпедо y
главни штаб непријатеља. Наступила je паника под сунцем, појавио
ce ефект на дефекту: антиевропска поема Љубомира Мицића
АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА, написана још 1922. Поема преве-
дена на француски од Владимира Скерлића, доживела je нео-
чекивану судбину. Полиција je запленила ту најновију зенити-
стичку књигу и тиме засведочила, да су зенитисти једини који
ce налазе y књижевно-уметничкој борби за ново a против
балканске реакције и европске копилади на Балкану. Полиција
je одлетела на зенитистичком аероплану без мотора y далеке
крајеве заблуда, пошто je претходно добила сатисфакцију од
надлежних судова. Апелациони суд je на основу закона о штампи,
потврдио забрану књиге, ради „тешке повреде јавнога морала“!
