Volltext: Zenit : revue internationale (6 (1926), 42)

година VI 
број 42 
СЧДДР СВЕТОВД 
Фражен? романа 
# 
Небо je мирно. Море бурно. У дубинама нема никада мира. 
Треба веровати, да иза мирног неба има још једно небо. Оно je 
бурно. Ово, које ми видимо, мирује. Иза овога неба има још 
милионе небеса, о којима не треба мислити. Зашто? Просто. 
Конструкција човекове главе није таква да може мислити о свим 
небесима и о свим дубинама. Човеку би требало за таква раз- 
мишљања хиљаду глава. Свака би морала трпети од претеране 
фантазије генија. Тада би ce можда могло замишљати све 
јасније. 
Море. И поред мора линија. Цеста. Гвоздена железница. Воз. 
Позади му црвена лампа. Спреда велики Ахилов штит. Кога 
жели да победи овај воз? Куда јури толиком снагом. Јури. И 
месец ce тресе. Обала морска тутњи. Поред морске обале та- 
ласи ce подижу од брзине. У томе возу мора живети нека над- 
природна воља, која влада свима стварима света. Можда je бе- 
смислено овако почети причати једну комичну историју. 
Воз je већ одмакао. Мора je нестало. Брда. Месец су урушио 
за горе. Ноћ je замирала. Светло дана мучи муке рађања. На 
северном полу пева вечни петао јутарњу песму о изласку сунца. 
И тако je изашло сунце. Човек би мислио, да сваког јутра при- 
тисне неко на једно дугме и сунце скочи. Тог „некога“ прозваше 
богом. Заиста, говорити о богу, и о космичкој механици, тако, 
како je то већ постало обичај, недостојно je добро васпитаног 
генија. 
Семафори ce окрећу. Градови пролазе и воз број 777 стаје 
после дугог пута y центру једног кснтинента. Из вагона број 
524361 изишло je много света, али треба обратити пажњу на 
интересантну фигуру y црном капуту. Фигура y црном капуту 
сишла je са куфером. Зинула je. То ce могло видети. Дошао je 
човек. Узео je кофер. Црни капут je отишао, али сви су са- 
лутници тврдили, да ce тај човек бацио под брзи воз Милано 
Торино. 
Не може ce разумети овакав случај. Светина je гледала на тога 
човека, као да je шампион бокса. И заиста, то je био некишам- 
пион. Али видећемо y чему je његова снага. 
II. 
Историја je сума глупости човечанства. Историја једнога човека 
je сума његових снага y позитивном или негативном Историја 
човечанства биће вечно глупа. Историја појединаца јесте радост 
лудила неуравнотежених снага духа и тела. Гомилу je тешко 
учинити савладљивом јединицом за посматрање. Јединицу мо- 
жемо посматрати и y најневероватнијим подвизима. Зато ћемо 
овде y овој статистици победа и пораза изнети лица поједи-
	        
Waiting...

Nutzerhinweis

Sehr geehrte Benutzerin, sehr geehrter Benutzer,

aufgrund der aktuellen Entwicklungen in der Webtechnologie, die im Goobi viewer verwendet wird, unterstützt die Software den von Ihnen verwendeten Browser nicht mehr.

Bitte benutzen Sie einen der folgenden Browser, um diese Seite korrekt darstellen zu können.

Vielen Dank für Ihr Verständnis.