— 
14 
najcrnji pesimizam, svirepi sarkazam, grčevito nepristaja- 
nje na uslove pod kojima živi čovek, slobodna inspiracija 
(tako da nam se ova Pevanja, iz današnje perspektive, uka- 
zuju vrlo često kao autentični nadrealistički tekst), i, još 
jednom, fanatično dozivanje svega što je Zlo. 
Povodom Lautreamont-a, Aragon je već jeanom naveo 
(u članku Contribution a Гavortement des Etudes Maldo- 
roriennes) ove Engelsove reči: »Kod Hegelđ, zlo je ob- 
lik u kome se predstavlja pokretna snaga istoriskog raz- 
voja. ...svaki nov napredak neizbežno se ukazuje kao zločin 
protiv nečeg svetog, kao pobuna protiv starog stanja stvari 
koje nestaje, ali je osveštano navikom...« Lautreamont 
egzaltirajući princip Zla do krajnjih granica predstavlja je- 
dan jasan dialektički momenat u razvoju morala. Prirodno 
je da je Lautreamont igrao ovako važnu ulogu u evoluciji 
morala, kad je njegova poezija, svojom neposrednošću, 
svojom zaista neobuzdanom slobodom, bila jedan čist mora- 
lan akt koji je do danas ostao iznad svakog pokušaja svo- 
đenja. Lautreamont-ova poezija bila je tako dokaz da se 
svaka prava poezija identifikuje sa moralom, i da je svaki 
izraz takve poezije jedno oličenje morala. 
Ali, u svoj svojoj veličini, uloga Lautreamont-a u dia- 
lektičkom razvoju morala još je složenija i potpunija. Kao 
da bi na delu dokazao, da je njegovo uznošenje Zla, ta 
grčevita negacija uzakonjenog Dobra normativnog morala, 
zaista samo jedan dialektički momenat u postajanju stvar- 
nog morala, Lautreamont je negirao i tu svoju negaciju, 
i ne sluteći pravi dialektički smisao svoga postupka. U svo- 
joj brošuri Poesies, on izvrće u slavu Dobrog sve što je go- 
vorio i što su drugi Romantici govorili u slavu Zla, on iz- 
vrće u korist optimizma pesimističke aforizme pozna.tih mi- 
slilaca. Pravi smisao ove knjige, dakle, nikako ne treba tra- 
žiti u doslovnom značenju pojedinih njenih afirmacija, nego 
u samom tom izvrtanju. »Razmak od Pascal-a do Ducasse-a, 
na primer, izražava onim što je prenebregnuto, zamenama 
izraza, unesenim slikama, sam onaj pokret koji je sakriven 
završenim izgleđom napisanih rečenica. Tada ćemo videti 
kako se ocrtava Ducasse-ovski svet u razlikama...« (Ara- 
gon.) Poesies, ta negacija negacije, znači samo produža- 
vanje jednog prevratničkog delovanja, znači samo upotpu-
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.