Full text: Zenit : revue internationale (5 (1925), 37)

ОДЕЛЕЊЕ ОПШТЕ ООЛИЦИЈЕ 
Управе Града Београда 
Бр. 6222. 
29. септембра 1925. год. 
Бсоград. 
Р. 
У 36. броју часописа „ЗЕНИТ“ за октобар месец 1925. годкне y чланку 
ХВАЛА ТИ СРБИЈО Ј1ЕПА“ поред осталог износи ce кследећс: 
„...Заблуде празног националиама и мојн снови о генију моје расе, разбијени су грубо и 
свидепо. Ти си их разбила, ти си их сама уништнда својом масном песницом... Једном, твоје 
патње понеле су високо наша млада и бунтовна срца, која си ти одгајила. Али твој кука- 
вички побачај, кога си извршила са нама, вредан je само наше горде патњеи нашеузвишене 
самилоста 
можда чак и опроштења. Ми хтедосмо да те опремимо часту као младу 
за 
сватове нових идеја и новог човечанетва. Али јао, ти нас давиш евојим сопственим рукама, 
Србијо лепа... Забадава, забадава! И y твојим смртоносним канџама, ja пишем само идтину: 
лаж je да ми страдамо ради својих грехоаа, Србијо... Да Србијо тн еи изгубила своју равно- 
тежу. Ja заправо и незнам, да лв ти усшште постојиш и где ce очитује твоје постојање?... 
Зна ce: y име твоје Србијо, ми смо већ дуго привезани на срамни стуб времена. Ми смо 
попљувани, унижени, исмејани. Ми смо презрени од свих оних које смо ми презрели. Не 
питај зашто — ми незнамо. Свеједно. Хвала ти Србијо лепа!... Твоји плодови су слатки као 
отров a твоје семе je плодоносно као песак сахарске пустиње. Чему да ce трајно лажемо!? 
Све што je ново и што je младо y теби, мора да ce осуши y котлу политичког блата, које 
без престанка прска наше чисте образе. Иолитичко блато je цела душа и цело срце твоје, 
још увек, несрећна Србијо... Зашто су била она гола човечја страдања, под сугестијом твеје 
прошлости — за твој живот и за нашу будућност тобоже -- грешна, кћери балканека? Зар 
су доистаузалудбиле каше наших суза и тешка грдања —y сумрак твој девестопетнајесте? Зар 
свето вато, да ми „г:речани“ под твојим кровом будемв странци, али без баснословних приви- 
легија, које уживају сви међународни пустолови, крстарећи нашом земљом, као последњом 
европском колонијом?!... Да бежим од твоје лепоте? Не! То би био узалудан посао. Да бежим 
иза девет брда, сакрио ce неби. Каквих девет брда? Најзад, иза девет сфера и преко девет 
океана мораћу да бежим ако нас и даље будеш хранала хрзшћанским пресним лажима и 
твојом наказном лепотом. Мораћу да бежим ако ме и даље будеш прогонила својим божан- 
ским гресима: између тамнице и лудннце, између глади и самоубвства.... Твоје дно je плитко, 
твоји су греси дубоки... y теби нема више слободних и бунтовних духова, y теби нема сло- 
бодне мисли, y теби нема слободник људи. Зашто? Зашто не допушташ да твоји песници 
слободно мисле? Зашто смо ти мржи сви ми, који не умемо да пужема испред твојих ногу? 
Зашто су ти мрски зенитисти, која сеју ново семе духовне слободе и културне независности, 
који сеју здраво семе да би ce што пре оцгајило свима нама, наше зајгдничко дете — чове- 
чанство!? Зашто су ти најмалаји приаузи и ласкавди? Најзад, зашто су жандарми и поли- 
тичке партије и њихово законито чедо корупдија — срж твоје културе и дивилизадије?... Уа!.. 
Љуто нас пеку све твоје патње и сви твоји болови... A слава твоје дивне демократаје доводи 
нас до најдубљих очајања... Хвала ти Србијо лепа!... Јадна je твоја демократија! 
Твоја демократаја je саромашгво духа, срамно неваспитање и одсуство сваке циви- 
лизације. Ох, како je мрска само твоја национална и званична псовка — која ce чује нз 
устнју дечака и девојака. 
срамно, срамно, срамао!... 
која ce чује из устију кочијаша и краљевских мкнистара. To je 
.. Ta си увек пролазила оглушена крај мене радавка a гладника, 
нафракана као парншка кокота. Твоји су ce слугани само смешили a твоји полтрони трљали 
су дланове. Тако данима, тако меседима, савладан од глади, ja сам ce грчио пред вратима 
гвојих каљавих мднистарстава, плакао сам од горчине и неправде y затввреним кабинетнма, 
падао сам y крило твоје тврде београдске калдрме. A ja ннсам био сам. Ј<нп нас je било. И 
још нас има. Хвала ти Србијо лепа... Али ми нећемо да будемо ни твоја раја, која треба да 
плаћа данак.у крви и данак y глади — зато, што смо работниди твога напретка... Проте-
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.