Да не заостанемо y култури и социјалном вање Хамлета“, чија je главна нит — з«ии
7Л
вассштању, ми смо покаткад читали и тај тистичка
y питању Истока и Згшада, y
часопкс
ако ce je тицало штогод зсни
итању „здраног инстинкта наше расе“, y
тизма вли зенитиста. Тако y св. од 16. јаи. питању „приблнжавањз опште — светском*
ловодом зенитнстичког романа Маријана тј. y патању „орнгиналног израза
ii
и та-
Мвкца: „Флномен Мајмун", нзђосмо и овај ко многиж других зшвгиствзквх зрнаца. Тај
културни докуменат: —
бесловесног трабуњања,
„То je гомила частунац, прежиза ту зеиктвстачку идео~
прошарана y логију Исток — Запад већ неколзко годвна,
књизи разним типографским чудима и ша- готово y свим својим написима, (Види фељ-
рама (!), штампаној сввма типовима слова(!), тоне оокојног „Препорода“ и покојиог
недуховитој, неинтелигентној, досздној и „Новог Ласта“!) Овај сисавац зенитззма био
глу soj
• t •
Књига je тако лепа, да
згледа да
и
ју je гшсао кахав жаЈмун, нгго човек
je устут шеф кабинета Мие. Просвете 1924
И тако, y том културтрегерском часо-
Бриљантан стил! Овај прихаз, који je пре пису, око кога су ce купили некада сви они,
свега доказ хултурности, врвк од подмета- којв су као гњилејабуке отпадали од здра-
ња и лажи, a кије на потписан. Међутим, y вог и плодоносног стабла, часописа „Зени-
истој свесцн Г. Пандур. Сима бранећи ce
та
((
који су нас следовали или подра-
од напасти Г. Стефааовићеве оптужбе, пи- жавали, сваки ce je прославио y антизени-
ше ово: „разни аноними, за које Шопен- тистичкој борби, на свој начин. Такође
хауер каже да их треба, с обзиром на њи- cas* пређашњн урсдник (Ранко Млгдено-
хов занат скривених непријатеља књвжевно* вић), који je смерно али без успеха, нуђен
сти, тмтулисати речима „Господин Нико*
или
лвста“.
за сарадника „Зениту“ још дох je био
Господин Бвтанга“ нз тога и тога швајцарски студент
он ce je прославио
Дакле, молкм Вас Г. уредниче, изволвте и својом каријеро«
својим бунцањима о позоришту и драми,
За
CBOje епигонство
нам y „Мисли
Господин Ннко
саопштити, — ксји je то нагр"ђен je најпре секретарством y Нар.
шеф кабишта
или Госпођа Битанга ni- Позоришту, a данас je
сац горе наведенвх глупости — и ko je тај Министра Просвете. (Ту лакајску татулу но-
Ваш сарадник? Ако сте којом несрећом сио je и садањи уредник „Мислв“) Дчиста,
ви то сами, онда не тражимо одговора.
Али има још и забавнијег материјала. „Ma
cao“ од 1. окт. 1923. има уредников чла-
ов?,ј пут je примамљив за све ефемерне и
неталентоване књмжевне пикакавце, a н нај-
бољи je доказ, да je „Macao“ ипак — соци-
нак „Данашње књижевне ориентацвје“, који алан. часопис! Јер „Мисао“ je фзбрвка ше-
би ce могао назвати и памфлетом против фова за кабинет Министарства Просвете.
свега новог y нашој књижевности. Пандур. Лаферује по умереној цени.
Сима пвше ово: „код треће групе пи- Све je то привилегвсано и допуштено y
саца, јсдном покрету који je настао тек нашој књижевност». Ситни људи, ситни
после рата и који je дошао са стране (sic), таленги, ситне амбицнје! Ругати ce „Зениту“
ствари етоје управо наопако. Више ек-
и
споненти једне полвтичке нсго какве књи-
зенитизму — умију они то срамно и
бестидно. Огласити зенитизам за мртваца,
жевне в уметнвчке идеологије, писци ове a на његов крст и заставу прикачитв своје
групе имали су нжјввше смелости, a најма- гњнле плодове — умвју онв то без савесгв
ње вредноств“.
и скрупула. Не пропусте онв нвкада прн-
Ова подметања в ове подвале су ненадма-
лнку
a да ce не баце блатом на наше
II
не. Зар не: „један покрет“ то je зенитв- образе в на наш рад
од кога в онв
зам!
„писцв ове групе“ то су зенвтвсти! жввотаре. Али, мв ћемо в даље уметв да
Зар не мврвшу горњв цитати по кукавич- ce боримо и да ce бранимо од
књвжев
кој в прљавој девунциацији?
них пккаваца, парасвта в платијатора
Алв зато, неколвко страна вза овог пан- (Наставвће ce)
дурског гледвшта на „један покрет“ налазв
ce напвс неког Велмара Јанковвћа „Дозв-
п». и.
»
У Паризу има културних људи али нема културе
Културни људи су y таквој мањини
вина y Атлански Океан“
као да сте просули чашу
Бранко Ве ПОЉАНСКИ
