Мароко je за нас остале Варваре (другаччје нас Европејци ве зову и не признју) једно
мерило, како балкански човек не сме слободно да мисли. Он je као ајкула — уловљен
y мрежу европског капктализма и империјализма. Данас, слободно мислити о питањи-
ма човечанства, y нашој отгџбини није слободно, није дипломатски, није опортуно.
Којом несрећом, даогао би ce намрштити г. Брвјгн или г. Чемб^рленпа би могло да
нестане н«пшх реаарација, духовиих и матеркјалнах. Балкански човек још увек не сме да
буде нов човек и ако кма услова з&то — пошто ce то противи — уговорима о миру и
љубазним осмесима европске днпломатвје.
Упркос ових нежељених истина, ми држимо, да сидшатије за Рифанце и за Абд-ел-Кри-
ма не зваче никакав грех — не нсточии ни западни. Да ce српски народ баш са свшане
обрука, после тслико пружених доказа о пожртвовању и борби за слободу — y име
правичности и човечности, која треба да важн y првом реду за варваре — ми зенитисти
поздрављамо Рифанце y њиховој борби за људско ослобођење и народну нсзависност.
Београд 10. октобра 1925,
Љубомир МИЦИЋ
Диал
91арз 28. ектвбра 1925
На рођендан зениткстичког песника Бранка могао рећи на трибиви, рекао сам сутрадан
Be Пољавскога, стигао je Мариаети y Па- на састанку са Маринетијсм.
риз. Сусрет je 6
Исти дан, Ma- Тумач je била
дама. Зенитистички пред
футуризму. 0 футуризму чуло ce je,
фашизму и ставник y Паркзу, говорио je српски и не-
«
a je
мачки. Дама je слабо разумевала, a сва je
он нрва
фашизма и да je фашмзам вероватност, да неби много разумела, када
футуризжа. ,.Слава Мусоливију
бм јој зенитиста говорио и y њеном мате-
жквео диктатор!“ — y томе je прошло го~ рвнском језику. Кснференцији и диалогу
тово цело вече. Вика, узбуђење. Ђолитисти присуствује сем зенитистичког пославика и
протестују. Фашисти дижу ларму. „Живео Марннетија — један Србин два метра ви-
Мусолики:“ ,,Жибео М
су предба
Французи
да су заборав
Они
сок, балканских плећа и мудрих очнју. На
страви италијанског геннја налази ce вајар
j „ перо и слакар Прамполиви. Обојица су
да не требају фа- фвне футуристичке интелигенције. Маринети
да ce они налазе y
своју
демократију. вх васењује својом импулзивношћу.
Италијашша су ce правдалн, да они „с ПОЉАНСКИ: Господкн Мариаетн! Ja вас по-
правом“ тако говоре, пошто
Италвја здрављам као повретача футурнзма и као
Француску од пропастн. човека који je први дигао заставу и позвао
фашазам
Маринети
говормо
I
младост на буну. То чиним као представ-
реакционарност него рс- ник зенитизма y Паризу, по својој дужао-
волуција
}
Мусулини
био соци- cm A покретач зеннтизма и директор„Зе-
Вели, да je фашизам либеларлн ната“, такође нема разлога, да Вас таквога
пошто произлази из футуризма, a свако не цени. Али, Ва као пронагатор фашизма
зна, да je Маркнста антиклерикалан
На
губмте наше симпатије. Против таквога
даље j® Map
талијанског народа иајвећи
да je геније н- Мвринетф дижемо свој протест.
да je снага МАРИНЕТИ: Хвала! Ви нпак немате разло-
италијанске омладкне неисцрпна и њу je га зато, јер je фашизам позив на борбу,
требало само пробудити. Поклик: „Устај a борба je здрава и потребна.
млада Италијо!“ дазно су изустили футури- ПОЉАНСКИ: Зенитисти цсне Bsiny борбу,
Футуризам
У
фашизам
фанш
фашизам
футуризам
После пре,
умало
беса
je дебата.
проговорио
али ако je она фашистичка, онда између
нас не коже бати сарадње, оошто су фа-
шисти запалили словекски „Народни Дом*
y Трсту и бацили кроз пламен, два жива
човека, са трећег спрата на улицу.
францускв. Хтео сам да кажем, како je
фашизам
Слозенцн
МАРИНЕТИ (падајући
ce скрввали комунист^’
y ватру): Тамо су
• г. •
ПОЉАНСКИ: Комотан изговор! И комуни-
послужио. A опо, што гшсам стн су људи!