r л
МАРИНЕТИ: У
уживају наше сиапатије
fV Ö . Г f _ V Ч i
i' v " V I
одувек ПОЉАНСКИ: Ако je тај непријатељ
иа, онда наиред! Ако je тај непријатељ
ПОЉАНСКИ: Добро! И футуристи уживају стара брадата култура
сорежни смо.
наше симпатије
фашасти врше терс»р ДЕПЕРО (ишво упада): Lui dice! Lui dice!
ш y Истри и затва- ПОЉАНСКИ: Ми ciso радосни барбарн ко-
рају нзше шхоле.
МАРИНЕТИ: Да ли сте Ви Србин
ПОЉАНСКИ! Сербо!
МАРИНЕТИ (диже једну обрву
му дискретно засја од чуђења).,.
ПОЉАНСКИ
су
јо ћежо запалити браде мудраца. Треба да
зат? нешто учинимо за човека. Зенитисти су
антполвтички људи, пошто су политичари
око упропастмли свет са својом браћом про-
фесорима!
Вас ДЕОЕРО (још жнвље упада наново): Lui
доиста искрене, доказ je, што смо ми
пали Ваша дела и да ce г. Мицић
итам
dice! Lui... Lui...
увек за ПРАМПОЛИВИ (мудро ћути н гледа)
Вас заузиш, ако Bs.c ко напада. Држане МАРИНЕТИ: Оан me Италијани барбари смо.
конференцчје
има сте в Ви
ПОЉАНСКИ: Тако je! Браво! Накред y
з
учинилв? П
ни. A ш-то сте Ви заједчмчку борбу.
сте о нама са не- МАРИНЕТИ: У то нме, зенитисти ће бити
превођени м шталшани y свим нашша часо-
МАРИНЕТИ: То jt врло тешко ради вашег писнма. Идуће године, биће велики међу-
колвко редовг.?
језика, кога нико не разуме
ПОЉАНСКИ: Како? Па и
бог
Срба
народни ковгрсс футуриста y Рлму, иа кој®
Србин: ће зенатисти несумњиво бити аозвани.
свуда
Срба и Словенаца ПОЉАНСКИ: Али ми ннсио футурвсти.
МАРИНЕТИ: Свако ће ш&атм право на сво-
чак м y Италији...
МАРИНЕТИ (клшзаво обилази м живо ce ју марку
узбуђује): Па ни толики немачки песнкци иОЉАНСКИ: Мило ми je! A ко ће фанан-
нису преведенк на исталијански, због њи- сиратв?.
ховог незгодног језика. Алн да сам морао (Маринети, Дама, друга дама, господан,
рачуаа, доказ je то Прамполиез, Деперо — см?ју ce!!!)
II
Мицића
y csom последњем манифесту
МАРИНЕТИ: До вођења! Поздравите вашега
ефа Љубомира Мвдћа. Њ?га много це-
ним и симпатишем.
«I
ПОЉАНСКИ: Али ми нисмо футуристи него
зеннтисти. У нашој земљи постоје сако ПОЉАНСКИ: До виђења! У понедељак!
зенитисти...
МАРИНЕТИ
Ш ja
позвао на борбу
прнјатеља.
Вас као такве i
заједничког не
Руковање.
Бранко Ве ПОЉАНСКИ
Шрие
Са општим гштањем „Апстрактне уметности“, природно je, да y најужој вези стоје и нај-
већи данашњи проблеми:
1. Питање садржаја иформе
2. Питање анализе и синтезе
3. Пктање, које ce према потреба томе прикључује: наупа о умешностш
4. Пвтање синшетичке уметности.
Ова питања бивају јасни оног момента, кад јасноћш иочиње да оробија преко споЉчи#
средстава и њезиних унутрашњих вредности. Сумњ^ и препирке о садржају: н. пр. y сли
карству, довешће увек до неодређ^них и нејасних одговора
докле год не буду тачно
нспитане области појединнх уметности о њиховим изражајним средсшвима (аналитичхи
метод) и докле год не буду растављени y потауној јасноћи сза изражајаа средства. Када
то буде учињено, отпашће само по себа тако често замењивање, чисто стнарсш
садржаја са оним литерарног.
Свеопшта — тако рећи подзеана сродства свих уметности, која ce сзађзју коиачно, y
начелу, до једног корена (синтетички метод), открива свеопшти садржај ceux уметносши.
Апи ипак оне остају оштро раздељене y својам надземаљским цзетовима, што не треба
никада да ce заборави. Озо гледиште допушта општу дефаницију сацржаја, која остаје
y важности за уметност y целини, као и за поједине уметнзста. Садшзј je ћомтекс
унутрашњих, целисходно организованих дејствовања. Овде сеуједињују појкови колструк-
ције и композицвје, који ce нажалост пречесго замењују.
Разлика између такозване „предметнз“ и „безпредм^тне“ уаегности, оостоји дакле y ра»
злаци средстава, нзражајаих средстава која ce бирају s% садржај y оба случаја.
