9
Као polazna tačka za jednu predistoriju nadrealizma
kao istoriska tačka oslonca, može se uzeti sredina i treća
četvrtina devetnaestog veka. Posle 1848 godine Evropom
vlada pobednička reakcija. Napretkom tehnike, razvojem
mašinizma, formiranjem velike industrije, širenjem trgo-
vine na bazi prvih internacionalnih ugovora, organizaci-
jom kredita, osvajanjem kolonijalnog carstva, buržoazija
se obogatila i učvrstila. (Trbušasti Daumier-ov buržuj za-
dovoljno sedi na svojoj staroj Biedermeyer fotelji, ali no-
vopozlaćenoj i naoružanoj). U znaku Viktorije, Napoleona
Malog i Bismarcka, raskošno cveta građanska kultura,.
gde se, uz Gounod-ovu muziku, servilno vuče jedna tupa
misao i jedna hladna i lažna poezija.
Ali, s druge strane, kao negacija čitavog tog sveta,
u samoj njegovoj senci, počinje da se sprema jedan nov
svet. U raznim oblastima misli, koje sve imaju tu zajed-
ničku karakteristiku da su od strane dominantne klase za-
mračene i zabranjene, izvesni ljudi, i ne znajući katkad
jedni za druge, dolaze do novih saznanja o čoveku, o stvar-
nim uslovima njegove slobode. Ta saznanja protivstavi
ljaju se, protive se, lažima nametnutim socialnom i kul-
turnom represijom, i ova, razume se, pokušava da ih po-
tisne, da ih uguši. Proganjan iz zemlje u zemlju, izvođen
pred sud, živeći u Londonu kao izbeglica, u najtežim fi-
nansijskim okolnostima, Магх radi na svojim delima koja
su imala da preobraze celokupnu koncepciju sveta, i ne
samo koncepciju. Darwin objavljuje na sveopšti skandal
svoje delo Poreklo Vrsta (1858), čiji se pravi smisao još
i danas pokušava da izvitoperi reakcionarnim interpreta-
cijama. Baudelaire biva izveden pred sud zbog svojih pe-
sama i zatvoren u ludnicu. Ni u prirodnim i socialnim na-
ukama, ni u poeziji, iskrena i slobodna težnja za istinom
nije se mogla prilagoditi i našla se u najoštrijoj opreci sa
koristoljubivim mračnjaštvom. A najeksplozivnija pobuna
protiv celog tog doba, ona koja je u isti mah bila i signal
i ostvarenje jedne dotle neviđene moralne slobode i stro-
gosti, dobila je svoj izraz u delima dvaju pesnika: Rim-
baud-a i Lautreamont-a.
