10
REVOLT U POEZUI NDE ISTO ŠTO I POETSKI REVOLT
Taj revolt u poeziji kao i revolt na svim drugim pla-
novima (a videćemo da, se radi o revoltu koji je u osnovi
uvek isti) ima, razume se, svoju materialnu i istorisku đe-
terminaciju. Vladajuća klasa je uvek imala i namećala mo-
ral i poeziju koji su joj ođgovarali, i kojima je omoguća-
vala da se vidno ispoljavaju. Tom normativnom moralu i
toj sankcionisanoj poeziji stalno se je protivstavljao je-
dan revolt koji je samo u vrlo izuzetnim prilikama, mogao
doći do izraza. Takvi izrazi prvo se pojjavljuju usamljeni
i nezavisno jedan od drugog. Ali se postepeno ulančavaju
i sve jasnije pretstavljaju jednu liniju, jednu struju koja
se, stalno sprečavana i stalno potiskivana, neprekidno pro-
vlačila kroz živote i dela izvesnih ličnosti. Ta linija, taj
niz pojedinačnih revolta, nije ništa drugo do razvoj i for-
miranje jednog stvarnog morala, koji se manifestuje u
izrazima tih pojedinačnih revolta, a postaje kroz njihov niz.
Ta linija se nastavlja, do danas i dobija svoj svestan i рок-
puno razrađen oblik u nadrealizmu. Uviđajući ovo postaja-
nje morala kroz poeziju, prateći taj razvoj, videćemo da
su nadrealisti bespravno optuživani da se suprotstavljaju
buržoaskoj kulturi jedino kao dekadenti ili da su samo-
produkat jednog društva u raspadanju. Videćemo jasno đa
su nadrealisti naslednici i nosioci baš te linije koja se uvek,
dakle još pre svakog simptoma današnjeg raspadanja za-
padne kulture, suprotstavljala vladajućem moralu i misli.
To formiranje stvarnog morala kroz poeziju nazire se
već sa dovoljnoin jasnoćom kod velikih preromantika osam-
naestog veka, koji svakako ne mogu biti kvalifikovani kao
dekadenti.
PREROMANTIZAM
»Pozdravimo u prolazu, piše Tristan Tzara, hrabrost
preromantika koji su, prelazeći preko pitanja dobrog ili
rđavog ukusa, stavili na suprot opštem raspoloženju toga
doba, svoju čvrstu odluku da ruše predrasude. Oni su sači-
njavali jednu manjinu među intelektualcima koja se već
