12
LAŽNI I PRAVI ROMANTIZAM
Romantizam kakav se ocrtava kroz gotovo sve istorije
literature, kakav je nedavno veličan na grotesknim prosla-
vama njegove stogodišnjice, samo je jedna lažna, nazad-
njački deformisana slika onog pravog romantizma koji je
bio hranjen fanatičnim nepristajanjem na date uslove ži-
vota, deliriumom žudnje za zagonetnim i neizrecivim, stra-
hovitim nespokojstvom, pobudom, grčevitim i očajničkim
traženjem izlaza iz jednog života, skučenog sve racional-
nijim pravilima i zakonima. 1 ) U ovim sastavnim elementima
pravog romantizma prepoznajemo karakteristične crte one
linije poetskih izraza revolta, onog postajanja morala kroz
poeziju, čije glavne momente hoćemo ovde da obeležimo.
U ovom konkretnom slučaju vidimo na delu kako se orga-
nizuje represija tog strujanja, kako se deformiše pravi smi-
sao jednog duboko zadirućeg revolta. Istinita i strašna uz-
nemirenost Romantika tako se nepobitno snažno manife-
stovala, da čak ni ona većina intelektualaca koja nije bila
dorasla da je oseti i da je razume, nije mogla prosto da
pređe preko nje, već je pokušala da joj podražava, de-
gradirajući je na snobovsku pozu ili na bedni mal du siecle,
iza kojih je sakrivala svoje moralno ništavilo. Rukovođena
tim istim samoodbranbenim moralnim ništavilom, u službi
prevlasti jedne klase, buržoaska misao obasjala je punom
svetlošću slave gotovo samo te, u osnovi sasvim pripitom-
ljene, iako na izgled malo razbarušene, podražavaoce neu-
krotljivih Romantika. Tako dok deci pune glavu sa krete-
nizmima Theophile Gautier-a i njakanjem Alphonse de La-
martine-a, dotle se zabašuruju prave razmere i pravi smisao
х ) »Ljubav za fantome, za vradžbine, za okultizam, za magiju,
itd.; za porok (ukoliko je faktor raspadanja konvencionalne slike
sveta, ili ukoliko je simbol slobode u oblasti seksualnog), ljubav za
san, za ludila, za strasti, za pravi ili izmišljeni folklor, za mitologiju
(pa i za mistifikacije), za socialne ili druge utopije, za stvarna ili
imaginarna putovanja, za taj bazar čuda, pustolovina i običajia divljih
plemena, i uopšte za sve ono što je prevazilazilo uski okvir u koji
je bila stavljena lepota da bi se izjednačila sa duhom, ta ljubav je
naravno pripremila Romantike da otkriju i nametnu izvesne prin-
cipe na koje se još danas nadrealisti gordo mogu da pozovu.«
(Tristan Tzara.)
