7 
Slušaj i pamti 
Kad plam zaplamti 
Kad dođe ruj 
Šta ćeš odgovoriti? 
Mumija: 
Svemirski crep 
Na kome Amon sudi 
Smrtni je pred njih šlep, 
Zločin ludi, 
H o r : 
A svemirski cilj cilja? 
Mumija: 
U znaku bilja. 
H o r : 
Još išarajte odgovore mudrolija 
Ribama zla, pticama čarolija 
Pustinjom strasnih pesama 
I požarima česama 
I klonulošću povesama. 
Mumija: 
Dosta na pamet! 
Teško kao svet! 
P r o n : 
Nema oproštaja lakoće. 
Jeroglif jeroglifom kakoće. 
Bio car, bio psar, 
Moraš znati cilj stvaranja 
Himnu odgovaranja 
To najpre pitaju Bogovi . . . 
(Faraon, balsamovan, ide pred sud Bogova. Živo- 
tinje-bogovi: volovi, krokodili, gušteri, pauci, tiče. 
Pitaju. Svete se.) 
Prvisudija: > 
Kakav je ton Prvog Ždrela? 
Mumija: 
Šakalski lelek opela, 
S u d i j a : 
Po čemu se poznaje konac Svemira? 
Mumija: 
Po vodopadu Nemira. 
Kad Apis zanemi rukom 
I narodi poniknu nikom 
Čuje se okriljenosti šum. 
To je svemirski Um. 
Drugi Sud i ja: 
U čunu bambusovom proročanstva 
Šta osvaja krmilo pijanstva? 
Mumija: 
Kad se ponizi fata-morgana 
Što nose vetri je, 
Nastaje prodor dana 
I zloslut'leve Geometrije . , . 
(Faraon, posle još dvadeset i dve hiljade sličnih od 
govora priznat je i oglašen za mrtvog, i pušten s one 
strane mrtvačke barikade, među mrtve). 
Faraon Pta bejaše jedan od najsposobnijih ljudi 
svoga vremena. Kao što je poznato, u starome Egiptu 
ljudi su morali da nauče odgovore za ispit na onom 
svetu. Od detinjstva, Faraon Pta učio je odgovore. 
Kao i ostali njegovi sunarodnici on se celoga života 
spremao za onaj momenat prelaza, posle smrti. Na 
njegovome sarkofagu, kao na ogromnu lađu, urezano 
je sto sedamdeset hiljada jeroglifa da mu se u po 
moći nađu. Četrnaest miliona jeroglifa bilo je naša- 
rano na papirusima kojim su mu ćelo ovili telo. Za 
izradu ovih slova, radi umirenja bogova, bilo je upo 
sleno osamdeset tisuća pisara i žreca, i ovi su ljudi, 
po žezi i po studi, radili. To beše onaj čuveni teokrat 
ski režim kome se dive umovi i svi filozofski šumovi 
i sva mnoštva našeg hegeloboštva. Svaki mrtvac imao 
je davati odgovore prema svom položaju socialnom, 
prema slova susretu, prema sudaru alhemičkih zna 
kova u simbolizmu godina i dana rođenja. 
Svi lotosi na ovo znanje mirišu. Kažu da i drugi cve- 
tovi, u Egiptu, ne mirisahu drugčije. Iz današnjeg 
cveća nemoguće je, i pored Maeterlinka, pogoditi smer 
i cilj savremene kulture, — možda zbog toga, što, 
kako tvrde još i danas svi cvetovi sanjaju o Egiptu, 
a osobito orhideje i tuberoze. 
Ko se zanese lotosom može saznati i ovo: 
Mumije kandidata koji nisu umeli odgovoriti na su- 
dijska pitanja, nisu ni žive ni mrtve. Oni otpočinju 
skitanja. Oni lutaju oko Gornjeg Grada. Očaj ženica 
pali požare kozmičkih baki jada Na njih je mislio naš 
Roseti, slikar aveti, kada je u osmercu nizao biser o 
putniku-inovercu, o Blaženoj Devojani što se naslo 
nila bleda preko zlatnih nebeskih greda i gleda sa vi 
sina na sirotnih vojsku. Za njih je milost pokazala 
svojsku. 
U svojoj muzici za Blessed Damozel Debussy, još ne 
zreo, nije shvaćao taj bol, ili ga prezreo, taj vapaj 
neprispelih. Umetnici su pojmili škrgut očajanja i 
besciljne čekaonosti, što su kao mlazevi, crnim pla 
menovima nebivanja šibali po poljima Očekivanja. 
Moreau je to znao, Gustave, njihovim jadima on je 
blistav. Do duše César Frank, Flamanac, prošao je 
kroz psihozni klanac, i video da duše bogorade i bo- 
gohule. Neke viole, timpani i flautske kule u »Bla 
ženstvima« o tome znaju. Negde u Africi, po šatorima 
crnačkim, peva se i leprša Misterija Očekivanja. To 
je vrsta lebdozvučne vere. Sama iz sebe a simbol. No 
crnci nisu mogli zagonetku rešiti igrom, plesom. Ni 
divljačkim, ljudskim mesom. To je jedan smisao an 
tropologije. Kažu da ima i drugi: u zapevci magije. 
Svaki smisao ima više planova, i mnogo ravni, i sve 
se stiče i razjedinjuje u jednim istim poletima, koji 
su i odleti. Kao tičiji smisao u moru gnezdâ. Gde je, 
i radi kakvih funkcija, ta smislova interpunkcija, kad 
je sve povratak? 
S vremena na vreme duša kakve Sfere, sa radozna- 
lošću razbludne hetere, poslala bi u pučinu glasnika, 
da donese vest iz dubina, sa buketo otužno-mudrih 
jagorcevinâ. Tako je i u ime naše Planetarne Praši- 
nice, bio poslat Wagner, u značaju zvučne Jedinice. 
U somotskom plaštu sa resama. I Svedenborg, po le- 
sama. I, kažu, ali sumnjaju, — Dante. I ribar neki sa 
Grenlanda, i, duše odmorni je, rudar-zlatar iz Kali- 
fornije. 
Svi su oni pri povratku donosili glase: glasovi tame, 
nerazumljivi i za njih same. Ali — razumljive za 
Sferu. Ribar sa Grenlanda, jadao se morima, ledenim 
prekorima, i irvasu, a zlatar ruda iz kalifornijskog 
zlatnog bluda gledao je poj metalâ. I Svedenborg 
krvav od misli koralâ, pred kraj svojih invokacija, i 
Wagner, u svetlucanju maglenih inkrustacija, svi su 
oni, neslućeno za nas, govorili o svojoj misiji, o 
ogromnoj visiji, gde, ploveći u muzikâ očajnom vinu, 
milioni čekaju da preminu. 
Kako da se pomogne nemrtvima Egipta? , , .
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.