ifiijci тонова, c вагнеровском полифони
j ом «
(Ox
•)
бедни полудисменици! Да ли сте ва и-
када мислилк штогод о тим речима, које
деље
каква дебела фразетин
Хвитман je син једног дрво- тако лакомислено просипате по* невиној хзр-
који je свој осредњи дзр хранио
етњама по обалама, друмовима и шумама
Од таквих не могу постати Шекспири, Мил
ви
Одговорите нам најпре — знате ли
то je зенитизам?
Свинбурни
љубав према природи y којој живи; и ону
симпатију према ништима, „невољними no-
твштенима“, зато што je и сам из њвхова
реда. Али отуда и његова жислена неорвги-
налност; отуда je Хвитмен само демагошки
мислилац за народ, радикалсгси, проливена
Попмтички Гласник
Овај младн часопис спада y ред најозбвљ-
нијих и најписменвјих књиж*взих листова
џ суви-
То му
y земљи. Он, поред књнжевчости,
оратор без везе и методе,
сама и сткха и музике... Отуда
без
У
делима, јер скоројевићи
морзју увек да ce испрсе
• II
Ово
бедан Србин
фесор београдског универзатета, који je
прев«о неколико страна бљутавих клепетана
једног гнглесхог арвстократе о велихом
песнику Витмену, поносно додајући да д ње-
гово je мишљење и наше мишљење“. Тај
комични српски „аркстократа“ потписао je
ше често — бави ce полатиком.
je једина и највећа мана. Пксац, y главном
његов уредник, искрен je y испсведању
својвх (и туђих!) мишљења и начела, што
свакако треба похвалити, као реткост. Де-
снло ce додуше, да je „Политички Гласник“
y 27. броју од 22. окт. донео и један на-
падно дуг наиис y рубрици „Пслаткчка би-
г** ~ % • 9
блЕотека“
о ЈедноЈ књизи, која вма хњи-
поиевути напис пуаиж вменом
на срамо-
ту свију, на срамслу
y и на срамоту
ужне нацвје, која га je овако шупљег
дала и взродвла. — Сигурно
ство небескс!
Смејвте ce
због обиља сваке
цар'
зевитист
!
,с.
мудрости
К
и
Г.“ je
знања
на
II
најшаљивији лист
без конку-
ренцвје
Нсшм књижевнн лнст
И сва нсва гљива, којз претендује да буде
жевне претензије. Ta услуга није малена.
Тек, услуга je пријатељска, па ма каква
она била.
Књига, о којој je ту било дугих и ласкавнх
речи, по нашем нескромсноммишљењу спада
y бакалинске и надрикњижевне мистифик«-
ције орвога реда. („Поводом уметностн Си-
нише Кордића“). Зажислите, место гроте-
ске, што би ce према наслову књиге тре-
бало очекивати, испаде „студмја“ о јсдном
маљушном и безначајном песнику, чвје сам
име нажалост, сасвим заборзвио. Али ето
зли удеси на све стране: ви та „студија
(ха!) „о дубоком песнику — филозсфу“ (ха!
ха! ха!) није лвшена моћног утицаја зени-
нитистичке идеологије. To je једвно, нашто
хоћемо да удозорнмо — нека ce присети
мало Г. Момир Николић — јер готово све
оно што je хваљено y вези са Балкано« и
варварствсш, заудара по „хорову“ зенити-
зму
од кога хоће да чисте нашу књи-
модерна“ спада y ксти род. Само она си-
рота ее заслужује, да буде шаљгва и зато
ie вредна сваког вашег сажалења.
За bsc нвје никакво кзненађење, да ce по-
крећу или обнављају часопвси, са антизени-
тистичкиж врограмима. „Нови књижевни
лист“', који ce вајбоље представио са сво-
јом васловнож страном и неписменим на-
писима, не уме да разликује ни појдаове.
Напр. он хоће да каже „модернизује и a
стално пише „модеризује“. Шта ћемо? До- Мисао
иста, треба подвикнути: модерерајте ce, И „Мисао“ спада y род часописа. То до-
жевност сви они, који ни себе нису очи-
сткли, од злогласног „корова
зени-
тизма.
Хај, хај, дигоше ce туке y ајдуке! ..
господо! Јер, на странама овога часописа
хазује и свакодневна оглас y једним попо-
за берберску књ^жевност, има н следбени- дневним новинама: „Велики књвжевно-со-
ка зенктизма (М. Настасијевић) и зенити- пијалнк часопис „Мисао“, уредник Сима
стичке идеологнје (Милош Ђурић, за кога
ce зна, да je објавао књигу о „панхумани«
зму“ под утивајем прве фазе зенвтвстичког
Пандуровић
„Мисао“ je најомиљенији, и
најугледнији часопис, и културча
сваког културног човека“
потреба
покрета!) Има надаље приказа, који смрде Ми немамо ништа против тога, јер je то
од веозбвљности н неодмереностн, a све y
жељи „модеризирања“ и чишћења (са нечи-
стом жетлом!) — иошто ce — „данашња
књижевност гуши y страховитом корову:
«
доиста тако — према свецу и тропар! Алм, ко
би жогао и y сну сневатн, да би уредник
тако угледног часописа могао бати потр-
зан на суд
ради разних културних под»
футурнзму, зенитизму, симболизму и т. д.« вкга, па чак и ради — плагвјата